tagod noas da zapevam vuie na sevdalinku...
Usnuo sam obanicu uplakanu u ljiviku...
Grom udari... Planu seno... Rasturi se stado njeno...
Zaplete se dim na uvojku... Ree da se zove Bosna... udno ime za devojku?

Nekom Drina tee desno... Nekom Drina lijevo tee...
Sve da tee u dubinu... Na dve pole svet da see...
Znam tajni gaz, moje lane... Most se prui gde ja stanem...
Sve da vuku me konji vrani... Nema meni jedne strane dok si ti na drugoj strani...

Osta ovaj stari kompas u grudima... A po polju nikli zabrani...
Crne senke to se gnezde u ljudima nadleu me kao gavrani...
Nekada sam putovao po mjesecu... Kroz vilajet pun hajduije...
A sada me oi ljudske plae vie nego vuije...

Stoputa su prijatelji u molitvi pomenuti...
Dal e mi se radovati? Ili glavu okrenuti?
ta slagati? ta im kasti? Svet ne moe pesmom spasti...
Njine brige me i noas brinu
Dok se spremam na put kui... Na put kui...U tuinu...

Svetom smo se rasipali ko erdani... Nosili nas nebom ilimi...
Da li su to stvarno bili bolji dani, ili smo to bolji bili mi?
Nekad smo se bratimili po pogledu... Slutei da isto sanjamo...
I bogu je prosto bilo krstimol' se ili klanjamo.